—Приредио О.Н.—
Васкршња литија кроз Куте одржава се другог дана Васкрса, на Васкршњи понедјељак, и најмногољуднија је херцегновска литија. По обичају, сваке године је након службе у храму свете Тројице, предводи митрополит црногорско-приморски са свештенством. Литија се од Кута спушта према Зеленици. На путу литије је увијек постављено више трпеза за послужење ускршњим јајима, колачима и пићем. Након пар часова, света литија долази до духовног центра Кирило и Методије, гдје су домаћини из Црквеног одбора припремили богату трпезу љубави. Ту почиње народно весеље, са пригодним културно-умјетничким програмом.
Некада су, у вријеме краљевине, Кућани држали четири литије (традиционално називане и ношење кṕстā).
Најзначајнија од њих је била организована на Духовски понедјељак, као дио дводневне Тројичинданске феште. Литија је кретала од цркве свете Тројице, опкружила село, а онда се спустила до обале и главним путем ишла до границе са парохијом Кумборском, да би се преко цркве свете Госпође, вратила до цркве свете Тројице. Овом би приликом обично, уз локално свештенство и вјерни народ, учествовала и градска музика из Ђеновића или Херцег Новог. Након литије би у дворишту цркве било организовано народно весеље са свирањем, народним играма, и послужењем.
Друга по значају била је такозвана Васкршња фешта са литијом на Васкршњи понедељак. Литија тада није ишла преко Зеленике, него је направивши круг око села, преко цркве светог Ђорђа, ишла до Илијиног брда на Обалици. По завршетку богослужбеног дијела, Обаличани су овдје износили послужење. Након тога би литија продужила кроз Глоговик и Песториће, до цркве светог Андрије, па преко цркве свете Госпође, долазила до цркве свете Тројице, гдје би се све завршило прославом.
Трећа је била Видовданска, завјетна литија. Процесија је пролазила сличном рутом као и за Васкршњу литију. Поријекло ове завјетне литије данас је тешко утврдити.
Четврта литија, која је организовала парохија западних Кута, дешавала се на дан светог цара Константина и царице Јелене. Док су прве три литије везане примарно за парохијалну цркву Свете Трокице, ова је везана за цркву светог Илије. Када су се 1936. парохије западних и источних Кута ујединиле, Васкршња литија је у част уједињења спојила трасе обје литије.
За вријеме Другог свјетског рата литије нису одржаване.
По ослобођењу, литије су обновљене, али је ово трајало само до 1947, када су нове, комунистичке власти забраниле све вјерске свечаности, укључујући и литије.
Тако су се у литије у доба комунизма свеле на трократно кружење око цркве свете Тројице за важније празнике. Кути од тада, па све до распада Југославије нису имали влатитог пароха, већ би службу на веће празнике обављали пароси из околине.
Васкршња литија кроз Куте обновљена је 24. априла 1995. на иницијативу тадашњег пароха оца Живана Вукојевића и професора Веселина Веља Песторића, тадашњег директора библиотеке и читаонице у Херцег Новом и истакнутог члана црквеног одбора, а уз благослов и присуство његовог преосвештенства блаженопочившег митрополита Амфилохија, који је служио свету литургију и предводио литију.
Према професору Песторићу прије литије су добијали и пријетње, стога се прибојавао да ће одзив бити врло мали, али је на крају у литији било преко 1000, а по неким процјенама, и до 2000 људи.
Литија је пролазила кроз село, али тада још увијек није силазила у Зеленику. На молбу професора Песторића, митрополит је окадио гроб попа Сава Накићеновића, који се налази уз цркву светог Андрије. На мјестима гдје се поворка заустављала послуживана су пића, те ускршња јаја и колачи. Након литије, ручак је послужен на трпези постављеној у дворишту цркве свете Тројице. Такође је припремљен културни програм: свирање гусала, пјевање етно пјесама, и народне игре у изведби неколицине чланова КУД-а „Илија Кишић“.
Друга литија по обнови одржана је 12. априла 1999. године, у јеку НАТО бомбардовања Југославије. Ова је литија била још многољуднија од прве, а по први пут јој је присуствовао и градоначелник, као представник општине Херцег Нови.
Следећа литија одржана је 2001. Од ове године литија прераста у прави православни сабор којем присуствује свештенство и вјерни наред са подручја западног дијела Боке Которске и шире. У трасу поворке укључена је Зеленика у ужем смислу, тј. пробални дио насеља, тако да је литија постала својеврсни микс некадашње Васкршње и Тројичинданске литије. Литију су пратили и трубачи, који су наступали углавном приликом станки.
Од 2005. и доласка новог пароха оца Драгана Пешикана у Куте, Васкршња литија одржава се сваке године.
Видовданска литија обновљена је на Видовдан 1999. Организован је након престанка НАТО бомбардовања и пружила је прилику за молитву за очување Косова. Те, прве, године поворка је ишла од цркве свете Тројице, старим путем кроз горње Куте до цркве светог Ђорђа, гдје је служена литургија. Посјећене су и друге цркве, те благосиљани, по обичају старих литија, потоци и извори.
На путу није било послужења, а у дворишту цркве свете Тројице је послије литије приготовљен посни ручак. У литији је било шездесетак људи.
Литија је наставила да се одржавана сваке године, и има стриктно локални карактер. Првобитна, доста напорна траса литије је током година знатно скраћена и данас након литургије у цркви светог апостола Андрије Првозваног поворка иде до цркве свете Госпође.
Тројичинданска литија није обновљена, иако је то покушано 2003. године, када је одржана умјесто Васкршње литије, али се пред црквом свете Тројице, којој је Тројичиндан храмовна слава, сваке године одржава народно весеље.
Празник светог цара Константина и царице Јелене се прославља служењем литургије у цркви светог Илије у Ластви, без литије.
Литература: Весна Вучинић-Нешковић – Revival of Processions in Contemporary Montenegro
Litiyas of Kuti and Their Transformation since the 1990s, Ethnologia Balkanica 16, 2012.