—Приредио О.Н.—
Прота Саво Накићеновић, етнолог и географ, рођен је у Кутима 25. јануара 1882. И отац и мајка су му потекли из старих свештеничких породица.
Накићеновићи су се у Куте из Љубомира крај Требиња, а ту из Србије. Истакли су све већ у акцијама око Новога 1687. А према Комару су учествовали и у диверзантским покушајима Млетака ка Новоме још у вријеме када је Венеција заузела обалу Рисна до Миочевића (1684).
После основне школе, ишао је годину дана у Поморску школу у Србини, а потом је завршио и шест разреда класичне гимназије у Котору. Нешто доцније је приватно дао све испите за седми и осми разред гимназије. Апсолвирао је теолошке науке у Задарској богословији 1904. Исте године га је у цркви светог Луке у Котору за свештеника рукоположио владика Герасим Петрановић, а пред крај године, децембра мјесеца, прота постаје парох сасовићки.
Први су му чланци били о угледним личностима краја. Године 1906. Српска краљевска академија у Београду примила му је антропогеографски оглед „Опћине херцегновска, рисанска, перашка и Суторина“ за Етнографски зборник „Насеља српских земаља – расправе и грађа“.i Овај ће оглед проширен и дорађен израсти у најважније протино дјело – „Бока“.
Исте године постаје члан Матице српске у Новом Саду.
Од 1907. до 1909. ради и као помоћни учитељ у школи у Кутима.
Његов рад са подозрењем прати аустроугарска власт. Због свог позива се стално кретао по селима, а уз то је почео и да прикупља грађу за своје главно дјело. У рукопису аутобиографских података жали се да га због његових проучавања домаћи аустрофили пријављују властима као велеиздајника.
Постаје члан Географског друштва 1910. Са предсједником друштва Јованом Цвијићем дописивао се до смрти. Нажалост већи дио преписке је изгубљен.
Студија „Бока“ је објављена 1913. O реакцији аустроугарских власти на књигу пише: „Ради ове књиге био сам денунциран и оптужен као велеиздајник. Дне 2. јануара по новом 1914. извршили су ми два полицијска комесара потпуну кућну преметачину. Однијели су ми сепарате Боке, књигу новчаних улога и неколико писама од Академије наука и Географ. Друштва из Београда.“ii
Године 1912. прота постаје парох кућански и надзорник мјесне основне школе. Исте године уз помоћ Вука Ћоровића и Андрије Ожеговића оснива Српску земљорадничкку задругу у Кутима.iii
Из „Животописа“ дознајемо да је припремао рукопис сличан књизи „Бока“, изгледа исто за Етнографски зборник. Када се враћао из Конавла гдје је припремао грађу, заустваио га је полицајац на жељезничкој станици у Херцег Новом и при претресу му одузео рукопис, под оптужбом да он служи у шпијунске сврхе.
У вријеме Првог светског рата протино кретање је ограничено на територију парохије, а већ у јулу 1914. ухапшен је и послат на Мамулу. Чак ни када је пуштен кући није му било дозвољено да напушта Куте све до краја рата.
Његов рукопис о историји Херцег Новог до 1918. спреман за Матицу српску из Дубровника, није објављен за живота, због рата, а ни послије јер је нестао значајан број страна.
Покренуо је оснивање ниже гимназије у Херцег Новом 1919. У њој је године 1920/21. предавао историју, географију и калиграфију.
На предлог Јована Цвијића прота је 1924. одликован орденом светог Саве.
Оболио је од парализе у априлу 1924. године. У посљедњем писму Јовану Цвијићу из септембра исте године пише: „Болујем од парализе (узетости), проширеног срца, бубрежне болести и велике несвијести. Болест иде све на горе. Мене, добро видим, све је већ издало и оставило. Очи се блијеште те не могу већ ни читати… Не замјерите, добри Јоване, што ја овако слабо и на оваквој хартији пишем ово писмо – вјерујте ми пишем већ четири дана.“iv
Умро је 25. априла 1926. година са 44 године. Годину дана пред смрт посјетио га је и еминентни владика охридски Николај Велимировић, који је касније проглашен за свеца.
Сахрањен је у цркву светог Андрије у Кутима.
Познавао старогрчки и латински, а од живих језика италијански и њемачки.
Скупљао је бокељске народне приповијести, загонетке и обичаје.
Два рукописа проте Саве тренутно су изгубљена, вјероватно у заоставштини Јована Цвијића, јер су му послата. То су рукопис о Конавлима и допуне за књигу Бока. Студија о Книнској крајини остала му је недовршена и налази се у архиву САНУ.
i Саво Ј. Ивошевић – Прота Саво Накићеновић – бокељски историчар и етнограф; „Бока“ – зборник радова из науке, културе и умјетности бр. 13-14, Херцег Нови, 1982, стр 130
ii Животопис попа Сава Накићеновића, рукопис (Архив Српске академије науке и уметности (АСАНУ), (10386), стр. 2; наведено према ibid., str. 134
iii Др Горан Комар, Кути – село у Боко Которској, Херцег Нови 2002.
iv наведено према: Саво Ј. Ивошевић – Прота Саво Накићеновић – бокељски историчар и етнограф; „Бока“ – зборник радова из науке, културе и умјетности бр. 13-14, Херцег Нови, 1982, стр. 139-