Жељезница у Зеленици

—Приредио О.Н.—

Изградња пруге Габела – Хум – Ускопље – Зеленика почела је 1898. године, док је годину раније отпочело припремање терена за пругу.

Дужина пруге била је 155,5 километара.

Данас мало људи зна да крајња станица жељезнице није требало да буде Зеленика, већ Мељине, гдје се налазио лазарет. За продуживање пруге до Зеленике, заслужан је оснивач хотела Плажа, др Антал Мађар, који се заложио код цара Фрање Јосипа за продужење железнице.

На мјесту стaнице у Зеленици билa је мочвaрa, гдје су се уливали бројни потоци. Требaло је прво регулисaти влaсничке односе сa мјештaнимa, извршити прaвичну новчaну нaдокнaду, потом прионути техничким мјерaмa: исушивaњу теренa, угрaдњи дренaже, грaђењу дубоких темељa и повезивaњу чворишта луке и жељезнице.i

Први је воз из Зеленике свечано кренуо према Сарајеву 16. јула 1901. Путници су били аустроугарски министри и великодостојници, који су претходно упловили на ново пристаниште бродом „Хамбург“. У ово доба се Зеленика није ни могла назвати насељем, с обзиром на то да у њој кућа уопште није ни било. Са настанком жељезнице тежиште насеља прелази са брдских предела у данашњи центар Зеленике. Мјесто почиње да се урбанизује и отварају се нова радна мјеста. Жељезница је била изузетно модерна за оно време, и до Великог рата убрајана је међу уредније жељезнице Европе. Нажалост, послије рата, тешко погођена новонастала држава није имала могућности да се позабави жељезницом, те је она у наредне двије деценије прилично оронула.

Од шест жељезничких мостова у херцегновској општини, један је пролазио и кроз Зеленику и опкорачивао истоимену ријеку. У његовој близини су били и железничка складишта.

У социјалистичкој Југославији о жељезници се није водило ништа више рачуна него у вријеме краљевине. Из прије ће бити политичких, него економских разлога, пруга је шездесетих година проглашена неисплативом и већ септембра мјесеца 1968. почиње њена демонтажа.

Тешко је преценити значај жељезнице за економски развој Зеленике. Осим урбанизације, и отварања нових могућности за запошљавање, она је значајно поспјешила и рад луке, чији је настанак и развој текао упоредо са настанком и развојем жељезнице. Стога не чуди што је њено укидање својевремено задало снажан ударац развоју туризма у Зеленици.

iОливера Доклестић, Властимир Радоњанин, Ђорђе Лађиновић,

Бојан Матић, Вања Вучинић, Владимир Живаљевић – Жељезнички мостови у херцегновској општини, Бока –

зборник радова из науке, културе и умјетности, бр. 36, 2016, стр. 147.