Цркве у Зеленици и Кутима
Црква светог Андрије
Црква светог Андрије
Ову цркву су према предању изградиле Косаче у 15. вијеку. Сигурно је да је изграђена на остацима неке старије цркве. Налази се у близини кућа Ожеговића. Према попу Саву Накићеновићу црква је била парохијска до 19. вијека, а на њеном мијесту некада је био манастир.
Према Накићеновићу антиминс је осветио митрополит Василије Петровић, а обновљену цркву је 1799. уз благослов Петра I осветио архимандрит савински Инокентије Дабовић.
Црква је данас једнобродна са преломљеним сводом, апсидом полукружне основе и звоником за преслицу са једним окном за звоно. Изнад портала је полукружно засведена ниша, а високо над њим уски прозор. На јужном зиду између прозора уграђен је сунчани сат, што је јединствен случак на овом подручју.¹
До 1908. црква је била и народна школа.
Уз јужни зид цркве сахрањен је свештеник и етнолог Саво Накићеновић.
Црква светог Апостола Томе
Повише поља, у Пресјеци, налазила се црква св. Томе из IX вијека. Припада јужнодалматинском типу односно зетско-захумској скупини цркава. Очуваност једног дијела зидова дозвољава пуну реконструкцију цркве. То је била централна грађевина са кубетом, са зидовима разуђеним лезенама с вањске и нишама са унутрашње површине. Апсида је споља четвртаста, а изнутра полукружна. У унутрашњости цркве откривена је олтарска преграда са неколико очуваних елемената од којих одвајамо парапетну плочу која је откривена неоштећена. И архитектура и рељеф св. Томе у Кутима носи обиљежје развијене прероманике XI вијека.¹ Остаци иконостаса ове цркве одликују се изузетним мајсторством и пластичношћу. Горњи дио парапетне плоче садржи, у трочланој изувијаној лози, приказе птица и змајева, а на главном пољу тему Обожавања крста. Ту су два стојећа анђела у молитвеном ставу окренута ка крсту, украшеном трочланом траком, док су испод кракова два орла раширених крила. Орнамент се повлачи пред приказом животиња и фигура; површинску обраду замењује заобљеност рељефа.
Црквиште св. Томе
Црквиште св. Томе
. У Кутима је у раном XII вијеку фреске радио свакако најбољи сликар свог доба на овом простору. Обликовао је форму са највећом вјештином. С умјесћем је правио меке прелазе између освијетљених и осјенчаних дјелова лица, али је очи ипак истицао дубоким сенкама, а јаким цртежом наглашавао појединости на главама. Боја му је једра, звонка. И као што рељефи иконостаса припадају крају прероманичке скулптуре, тако и живопис из исте цркве означава да је једно раздобље у сликарству било окончано. Све ово чини цркву светог Томе најинтересантнијом прероманском грађевином у Боки Которској.² Ктитор цркве је непознат, могао би то бити травунијски кнез и стриц кнеза Јована Владимира – Драгомир, по коме је названо оближње брдо. Накићеновић наводи занимљиво предање о уништењу цркве: „Предање вели, да ју је градио Јерцег Сћепан, који, да је имао сина. Овај да се вјерио са дјевојком, коју отац његов, будући удовац, уграби му. Зато, да се син на оца наљутио и војску против њега дигао, те да је, рад очина безакоња, сваку цркву, коју му отац огради, разрушио, па и св. Тому.“
Црква св. Госпође
Црква Пресвете Богородице
Или црква свете Госпође најмања је кућанска црква. Накићеновић каже: „Све је у њој старо и трошно. Предање вели, да је у овим крајевима најстарија, да су је Грци са Србима заједно, у три ноћи, оградили, јер, преко дана, нијесу смјели од Сарацена, да раде; да је најпрво сламом, па плочом и напокон купом покривена.“
Црква је једнобродна са апсидом полукружне основе и звоником на преслицу са једном окном за звоно. Апсида је покривена каменим плочама.
Манастир светог Јована
Остаци цркве леже у близини братства Накићеновићи, у баштини Сеферовића. Накићеновић каже да је по предању овдје био женски манастир и да су га Турци разрушили у 17. вијеку.
Црква светог Илије
Црква је саграђена у Ластви кућанској 1912, на мјесту гдје је већ постојала мања црква. Ту се налази заједничко гробље Ластве и Пресјеке. За обнову цркве заслужан је прота Саво Накићеновић.
У основи има облик крста, али је ипак једнобродна, са осом у правцу исток-запа и са двије бочне нише. На сучељавању уздужног брода и бочних ниша у центру грађевине помоћу пандатифа се уздиже осмоугаони тамбур који носи куполу Тамбур на четири стране има по један прозор. Купола је приликом обнове цркве 1930. ојачана бетоном. Звоник је на преслицу са три полукружно завршена окна за звона.⁵
Изнад портала је профилисани надвратник, а над њим је полукружна ниша. Изнад нише је кружно отвор са каменом розетом.⁶
Црква св. Илије
Црква св. Ђорђа
Црква светог Ђорђа
Црква је високо, крај одломка Песторићи.
Сматра се да је грађена око 1550.
Једнобродна је, са полукружном апсидом и звоником на преслицу са једним окном за звоно. Грађена је каменом неједнаке величине сложеним у редове различитих висина. Изнад врата уоквирених каменим праговима је каменом полукружно засведена ниша, пречника ширине врата, а изнад је окулус у монолитном камену.
На надвратнику је урезано да је црква обновљена 1801.
Црква свете Тројице
Парохијална црква. Изграђена је на брду изнад Кутског поља.
Према Накићеновићу црква је подгнута 1756. на мјесту старије цркве. Кула-звоник је грађен је од 1812. до 1836.
Црква је једнобродна, подијељена на три неједнака травеја са два пара прислоњених пиластара са луцима. Изнад централног травеја, на високом кубичном постољу, уздиже се осмоугаони тамбур који носи куполу, споља завршену кровом у облику осмоугаоне пирамиде. На четири стране тамбура је по једн полукружно засведени отвор.²
Кула-звоник на првом спрату прочелне фасаде има камену розету, а на другом имитацију сата, док је трећи спрат отворен са четири стране, са по два полукружно засведена отвора. Звоник је завршен куполом која лежи на тамбуру облика осмоугаоне призме која на четири стране има мале полукржно засведене отворе.³
Портал цркве има профилисане камене довратнике и архитравну греду изнад које је полукружно засведена ниша. Још једна врата црква има на јужном подужном зиду.
Црква св. Тројице
Адвентистичка црква
У Зеленици постоји и хришћанска црква Адвентиста седмог дана, више информација можете добити на званичној фејсбук страници ХАЦ Зеленика.
Литература
[¹] Диана Генералић Радојичић – Градитељско насљеђе општине Херцег Нови – Цркве, Подгорица: Архитектонски факултет 2009, 65.
[²]Ј. Ковачевић, И. Пушић, Ископавања на рушевинама цркве св. Томе у Кутима – Бока Которска, Археолошки преглед I од 1959, стр. 156-159; Историја Црне Горе I, стр 432, ск 67, стр 434, 437
[³] Историја српског народа, Прва књига, Српска књижевна задруга, 2000, стр. 244, 247.
[⁴]Диана Генералић Радојичић – Градитељско насљеђе општине Херцег Нови – Цркве, Подгорица: Архитектонски факултет 2009,
[⁵]Ibid., 64.
[⁶]Ibid., 64.
[⁷]Ibid., 64.
[⁸]Ibid., 98.
[⁹]Ibid., 98.