Култура и спорт у Зеленици

Ансамбл „Бокељи“, прва клапа у Црној Гори, основан је у Зеленици у јулу 1966. године. Ансамбл је постојао 35 година, до 2001, а његови стални чланови били су: Драган Ракић, Здравко Вуксановић, Душко и Лазар Сеферовић, Миливој Перушковић и Станко Мацура. Поред оригиналне, сталне поставе, у ансамблу су током година наступали и многи други. Уз ансамбл је у почетку наступао и оркестар мандолина ученица Музичке школе.

„Бокељи“ су одржали преко 1200 концерата, како у региону тако и на ширем подручју Европе, тако су 1981. дошли чак и до чувене московске концертне сале „Чајковски“, гдје су гостовали са Гертрудом Мунитић, првакињом сарајевске опере. Наступали су и на Евровизији и Интервизији.

Клапа је учествовала на бројним фестивалима широм Југославије, укључујући и најпрестижнији регионални фестивал клапа у Омишу, а у три наврата наступала је и на Свјетском сајму туризма у Берлину. Били су и дио програма на Зимским олимпијским играма у Сарајеву 1984.

Наступали су и за данску краљицу Маргарету и, у више наврата, за Јосипа Броза Тита и Јованку Броз.

Ансамбл је снимио 19 самосталних телевизијских емисија, три LP плоче, две сингл плоче, више аудио касета и CD-а, а снимио је и LP плочу и 3 ТВ емисије о Херцег Новом и Боки са, једном од највећих музичких звијезда Југославије, Терезом Кесовијом. (Лазар Сеферовић, Знаменити Новљани у свијету музику, Херцег Нови 2015, стр 154-6.)

Чланови ансамбла Лазар и Душан Сеферовић написали су монографију о клапи под називом „Саге о ансамблу Бокељи“

Њихова пјесма „Зеленичке тихе вале“ незванична је химна Зеленике.

У част „Бокеља“ Зеленика је добила спомен плочу и меморијалну клупу 2022.године.

Извор: Званична фејсбук страница КУД Илија Кишић – Зеленика

Карате клуб, са сједиштем у Кутима, бави се кјокушин каикан (јап. Друштво крајње истине) каратеом, типом каратеа са пуним контактом.
Школа је почела са радом у Бијелој 1981. године. Оснивач је Јоко Кривокапић, Бијељанин који је овај тип каратеа вјежбао у Холандији и тамо освојио црни појас.
Од 1987. године, школа прераста у клуб „Бијела“, који је до 1996. био један од најуспјешнијих карате клубова у Црној Гори у класичном каратеу, а од 1997. најуспјешнији Кјокушинкаи карате клуб у Југославији. Од 1992. постоји и Кјокушинкаи карате клуб Херцег Нови.
Од 2006. године клубови су уједињени, са вјежбалиштем у дому културе у Бијелој.
Од 2022. године, сједиште клуба је у Духовном центру свети Кирило и Методије у Кутима.

Од 2006. године клубови су уједињени и вјежбали су у дому културе у Бијелој. Од 2022. сједиште Кјокушинкаи каратеа је у Духовном центру Свети Кирило и Методије у Кутима – Зеленици.

Најуспјешнији чланови клуба су Филип Ковачевић, јуниорски вицешампион свијета и најбољи спортиста Херцег Новог за 2014; Ђорђе Пешикан, јуниорски вицешампион свијета 2017; Јелица Голубовић, бронзана медаља на свјетском првенству 2012; Дарко Бороје, бронза на свјетском првенству 2014; Милан Јованов, интернационални мајстор и свјетски шампион за 2022, сада тренер репрезентације Србије; Стефан Перишић, интернационални мајстор; покојни Јован Косаћ, интернационални мајстор; Наташа Вујичић, интернационални мајстор; Никола Беговић, интернационални мајстор; Жељко Бошковић, интернационални мајстор; Игор Пешикан, интернационални мајстор и Драган Пешикан, вишеструки интернационални мајстор, тренер репрезентације Југославије од 1994. и главни селектор од 2001.

Први фудбалски клуб у Зеленици, ФК Обилић, настао је 1924. Стадион им је била Обилића пољана. Клуб је имао плаве дресове. Активност клуба прекинута је Другим светским ратом. Послије рата је намјесто Обилића формиран клуб Раднички. Утакмице су игране на војном стадиону у Кумбору. Клуб је расформиран 1948. Исте године је формиран нови клуб под називом „Обалац“. Опет се игра на Обилића пољани. Клуб је постојао под тешким условима до 1952. године.
После скоро тридесет година зеленичких клубова, дошло је вријеме и за један кућански. У Кутима је формиран фудбалски клуб „Младост“. Сасвим аматерски, клуб није имао ни управе, ни тренера, ни капитена, и угашен је већ 1958. Ускоро је истоимени клуб настао и у Зеленици. У почетку је играо на Обилића пољани, али је касније због изградње школе и складишта морао прећи у Кумбор.

Зеленика тренутно нема кошаркашки клуб, али је некада постојао ОКК Зеленика. Клуб је формиран 1985. на иницијативу младих и играча из Зеленике који су играли у Приморју. Главни иницијатори били су Јовица Маслан и Драган Вицо. Први тренер клуба био је Саша Огурлић, први предсједник Саво Моровић, а први секретар Љубо Маслан.

Оригинални тим ОКК Зеленике чинили су: Ивица Миљевић, Крсто Вуксановић, Јовица Маслан, Драган Бакоч, Љубо Бакоч, Слободан Поповић, Давор Милић, Илија Ковачевић, Борис Озринић, Драшко Трипковић, Јовица Гудељевић и Зоран Ћурчић.

Након оснивања, у сезони 1985/6 такмичили су се у 2. лиги Црне Горе. 

Освојили су прво место, и ушли у прву лигу, гдје су се задржали двије године. 

Потом су испали у другу лигу, а потом и у Јужну регију. 

Због финансијских потешкоћа клуб је на крају сезоне 1989/90 престао да постоји. Последње двије године постојања клуб је са клупе предводио Милан Дабовић. 

У Зеленици данас постоје двије школе кошарке. 

Једну од њих води, као тренер и оснивач, бивши играч ОКК Зеленика, Илија Ковачевић. Школа је основана 2014. Кроз њу је прошло више стотине дјечака и дјевојчица, не само из Зеленике и Кута, већ и из Кумбора и Ђеновића. 

Три године су обезбјеђивали такмичарске екипе у млађим пионирима и пионирима за КК Приморје. Тренутно школа окупља петнаестак дјеце у узрасту од 6 до 11 година.

КК Бијела/Рисан такође користе школску салу у Зеленици, тиме привлачећи изветан број дјеце из Зеленике. Активни су већ десетак година. Тренер екипе је Вукашин Суботић.